Vla­da Cr­ne Go­re pro­da­la je dr­žav­nu fir­mu za tr­go­vi­nu oruž­jem sa pro­me­tom od ne­ko­li­ko mi­li­o­na eura kon­zor­ci­ju­mu izra­el­sko-srp­skih kom­pa­ni­ja, po­ve­za­nih sa bi­zni­sme­nom pro­tiv kog se vo­di is­tra­ga za šverc dro­ge, pra­nje pa­ra i tr­go­vi­nu oruž­jem, po­ka­za­lo je is­tra­ži­va­nje Bal­kan­ske is­tra­ži­vač­ke mre­že (BIRN).
Ko­rup­ci­ja, pra­nje nov­ca, ne­pla­će­ni ra­ču­ni, ne­za­ko­ni­ta pro­da­ja oruž­ja isla­mi­sti­ma u Li­bi­ji i umi­je­ša­nost u šverc ko­ka­i­na, sa­mo su ne­ke od op­tu­žbi pro­tiv bi­zni­sme­na po­ve­za­nih sa pri­va­ti­za­ci­jom jed­ne od naj­ve­ćih fir­mi za tr­go­vi­nu oruž­jem na Bal­ka­nu.
Ne­ka­da­šnja cr­no­gor­ska dr­žav­na fir­ma za tr­go­vi­nu oruž­jem Mon­te­ne­gro di­fens in­du­stri pro­da­ta je 4. mar­ta ove go­di­ne bez mno­go pom­pe fir­ma­ma CPR Im­peks iz Be­o­gra­da i ATL Atlan­tik teh­no­lo­dži LTD iz Izra­e­la za 680.000 eura. 
Is­tra­ži­va­nje Bal­kan­ske is­tra­ži­vač­ke mre­že, ob­ja­vlje­no na nji­ho­vom saj­tu u uto­rak, po­ka­za­lo je da je tr­go­vac oruž­jem i di­ja­man­ti­ma iz Bel­gi­je, Serž Mi­ler, uhap­šen na gra­ni­ci Cr­ne Go­re i Al­ba­ni­je sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti na­kon ce­re­mo­ni­je pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra u Pod­go­ri­ci.
Vi­še iz­vo­ra po­tvr­di­lo je za BIRN da Mi­ler ima vo­de­ću ulo­gu u izra­el­skoj fir­mi i pri­va­ti­za­ci­ji MDI.  
Me­đu­tim, ATL i nji­ho­vi part­ne­ri ne­gi­ra­ju da je Mi­ler, ko­ga bel­gij­ske vla­sti sum­nji­če za po­ve­za­nost sa šver­com dro­ge i pra­njem nov­ca, zva­nič­no ima ve­ze s tim po­slom, iako po­tvr­đu­ju da je pro­šle go­di­ne tri pu­ta po­sje­tio cr­no­gor­ski MDI „kao pri­ja­telj” ATL-a, kao i da je pri­su­stvo­vao pot­pi­si­va­nju ugo­vo­ra ovog mar­ta.
Vla­snik fir­me CPR Im­peks Pe­tar Cr­no­go­rac su­o­ča­va se sa sop­stve­nim prav­nim pro­ble­mi­ma na­kon što je pro­šle ne­dje­lje ot­kri­ve­no da UN is­tra­žu­ju da li je nje­go­va kom­pa­ni­ja Teh­no­re­mont, ćer­ka fir­ma CPR Im­pek­sa, za­jed­no sa MDI pre­kr­ši­la em­bar­go na iz­voz oruž­ja isla­mi­sti­ma u Li­bi­ji. Cr­no­go­rac tvr­di da do­go­vor o iz­vo­zu u Li­bi­ju ni­ka­da ni­je sklo­pljen. 
BIRN je na­veo da je gla­mu­ro­zna ce­re­mo­ni­ja po­vo­dom pro­da­je MDI 4. mar­ta u ho­te­lu Pod­go­ri­ca u po­sled­nji čas ot­ka­za­na bez ob­ja­šnje­nja, a go­sti su umje­sto to­ga po­zva­ni na skrom­no pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra u kan­ce­la­ri­ji Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju. Me­đu­tim, ni skrom­na pro­sla­va ni­je pro­šla pot­pu­no mir­no, bu­du­ći da je Mi­ler uhap­šen sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti na­kon pot­pi­si­va­nja. 
Ka­ko na­vo­di BIRN, Mi­ler, po­zna­ti tr­go­vac u An­tver­pe­nu, evrop­skoj pre­sto­ni­ci di­ja­ma­na­ta, tre­ba­lo je da bu­de od­ve­den u Al­ba­ni­ju, do Ti­ra­ne, oda­kle je tre­ba­lo da po­le­ti za Tel Aviv, gdje bo­ra­vi pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na. Ali, Mi­ler (59) ni­ka­da ni­je sti­gao na taj let po­što ga je cr­no­gor­ska po­li­ci­ja uhap­si­la na gra­ni­ci sa Al­ba­ni­jom na osno­vu cr­ve­ne po­tjer­ni­ce In­ter­po­la, ko­ja je dan ra­ni­je iz­da­ta u Bri­se­lu. Mi­ler je od ­ra­ni­je po­znat bel­gij­skoj jav­no­sti po kon­tro­verz­noj umi­je­ša­no­sti u is­ko­pa­va­nje kr­vlju na­to­plje­nih na­la­zi­šta di­ja­man­ta u Si­je­ra Le­o­neu, kao i po pro­ble­ma­tič­nim po­slo­vi­ma sa oruž­jem.
Ka­ko na­vo­di BIRN, tre­nut­no se na­la­zi u pri­to­vo­ru u Pod­go­ri­ci gdje če­ka ro­či­šte na ko­me će bi­ti od­lu­če­no o nje­go­voj eks­tra­di­ci­ji. Na­kon to­ga bi mo­gao bi­ti iz­ru­čen bel­gij­skim tu­ži­o­ci­ma. U na­lo­gu za hap­še­nje Mi­le­ra na­ve­de­no je da se on sum­nji­či za kri­vič­na dje­la uče­šće u kri­mi­nal­noj or­ga­ni­za­ci­ji, ne­za­ko­ni­to kri­jum­ča­re­nje dro­ge i pra­nje nov­ca, ko­ji su ka­žnji­vi pre­ma kri­vič­nom za­ko­nu Kra­lje­vi­ne Bel­gi­je, što je po­tvr­đe­no za BIRN u Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci
Iz­vor iz su­da u An­tvet­pe­nu, ko­ji je upo­znat sa ovim po­stup­kom, re­kao je za BIRN da se u ovom slu­ča­ju is­pi­tu­ju na­vod­ne po­šilj­ke ko­ka­i­na iz Ju­žne Ame­ri­ke u An­tver­pen i pra­nje nov­ca. Pre­ma na­vo­di­ma iz­vo­ra, su­di­ja Bru­no de Ho­us is­tra­žu­je Mi­le­ro­ve ak­tiv­no­sti u ko­ji­ma je za­ra­dio ili je mo­gao da za­ra­di i ope­re pr­lja­vi no­vac, di­ja­man­te, oruž­je i dro­gu.
– Mi­le­ru se sta­vlja na te­ret i da je u Či­leu pri­su­stvo­vao sa­stan­ku sa čla­no­vi­ma nar­ko-kar­te­la i sa čla­nom ko­lum­bij­ske te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je FARK – tvr­di iz­vor BIRN-a.
Mi­ler, ko­ji ne­gi­ra sve op­tu­žbe, mo­gao bi osta­ti u eks­tra­di­ci­o­nom pri­tvo­ru u Cr­noj Go­ri i do šest mje­se­ci. Me­đu­tim, nje­gov advo­kat ka­že za BIRN da su do­ka­zi ko­je je Bel­gi­ja pred­sta­vi­la „sla­bi” i da se na­da da će nje­gov kli­jent usko­ro bi­ti oslo­bo­đen.
Ka­ko na­vo­di BIRN, ATL Atlan­tik teh­no­lo­džis, ve­li­ka kom­pa­ni­ja iz Tel Avi­va ko­ja se ba­vi oruž­jem, osno­va­na je 2009. go­di­ne. Njen je­di­ni vla­snik i di­rek­tor, pre­ma zva­nič­noj do­ku­men­ta­ci­ji, je­ste Izra­e­lac Ag­mon Ša­ked. Me­đu­tim, is­tra­ži­va­nje BIRN-a, upr­kos na­vod­nom tran­spa­rent­nom vla­sni­štvu ATL, po­ka­za­lo je da je fir­ma bli­sko po­ve­za­na sa Mi­le­rom.
O zva­nič­nom vla­sni­ku ATL-a Ša­ke­du ne zna se mno­go osim de­ta­lja iz jed­nog slu­ča­ja pred su­dom u Tel Avi­vu iz 2014. go­di­ne. Ovaj 40-go­di­šnjak na­pu­stio je iz­najm­lje­ni stan – gdje je ži­vio, pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma za re­gi­stra­ci­ju ATL Atlan­tik teh­no­lo­dži – a da ni­je pla­tio ra­ču­ne, zbog če­ga mu je su­di­ja na­re­dio da ih pla­ti. Me­đu­tim, broj­ni iz­vo­ri i zva­nič­na do­ku­men­ta uka­zu­ju da je Mi­ler, ko­ji se naj­ma­nje 15 go­di­na ba­vi tr­go­vi­nom oruž­ja, bli­zak sa­rad­nik Ša­ke­da i ATL-a.
Mi­ler je vi­še od go­di­nu da­na, sve do ju­na 2014. go­di­ne, zva­nič­no bio su­vla­snik ATL-ove ćer­ke fir­me u Bu­gar­skoj, na­kon če­ga je pro­dao svoj udio, po­ka­zu­ju po­da­ci bu­gar­skog pri­vred­nog re­gi­stra. Bel­gij­ski me­di­ji ra­ni­je su ob­ja­vi­li da kom­pa­ni­ja ATL ima kan­ce­la­ri­ju u zgra­di ber­ze di­ja­ma­na­ta u An­tver­pe­nu, na adre­si na ko­joj je i ne­ko­li­ko Mi­le­ro­vih kom­pa­ni­ja. Adre­sa ATL-a je ka­sni­je uklo­nje­na.
BIRN-ovi iz­vo­ri me­đu voj­nim struč­nja­ci­ma, ta­ko­đe ka­žu da je Mi­ler od­ra­ni­je u voj­nim kru­go­vi­ma po­znat kao fi­nan­si­jer ATL-a. BIRN ta­ko­đe sa­zna­je da je Mi­ler za­jed­no sa vla­sni­kom CPR Im­peks Pe­trom Cr­no­gor­cem tri pu­ta po­sje­tio kan­ce­la­ri­je MDI kao pred­stav­nik izra­el­ske fir­me ATL. 
Mi­le­rov sin, Ben­dža­min Mi­ler, ko­ji se sa no­vi­na­rom BIRN-a sreo u kan­ce­la­ri­ja­ma CPR Im­pek­sa u Be­o­gra­du, ni­je že­lio da ko­men­ta­ri­še ove na­vo­de. ATL i Ša­ked ni­je­su že­lje­li da ko­men­ta­ri­šu sa­zna­nja BIRN-a. Isto­vre­me­no, Mi­le­ra ni­je bi­lo mo­gu­će di­rekt­no pi­ta­ti o nje­go­voj po­ve­za­no­sti sa fir­mom u Tel Avi­vu.
Ka­ko je na­veo BIRN, Mi­ler je ime u po­slu sa di­ja­man­ti­ma u Bel­gi­ji ste­kao ta­ko što se još pri­je ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja pri­klju­čio po­ro­dič­noj kom­pa­ni­ji – S. Mi­ler i si­no­vi. Go­di­na­ma se ba­vio tr­go­vi­nom di­ja­man­ti­ma ši­rom svi­je­ta, od Ka­na­de do Ju­žne Ame­ri­ke, i ta­ko ste­kao zna­čaj­no bo­gat­stvo i iz­gra­dio me­đu­na­rod­nu mre­žu kom­pa­ni­ja. Nje­go­va naj­po­zna­ti­ja kom­pa­ni­ja, Reks Mi­ning, re­gi­stro­va­na je 1990. go­di­ne u Ka­na­di, sa do­zvo­lom da tr­gu­je di­ja­man­ti­ma u Bel­gi­ji.
Po­sao u Si­je­ra Le­o­neu bio je taj ko­ji je Mi­le­ru do­nio pa­žnju svjet­ske jav­no­sti.
Mi­le­ro­va ulo­ga u toj mut­noj tr­go­vi­ni di­ja­man­ti­ma u Si­je­ra Le­o­neu do­ku­men­to­va­na je u iz­vje­šta­ju „Srž pro­ble­ma” ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je “„Part­ner­stvo Afri­ka–Ka­na­da” ko­ji je 2000. go­di­ne uka­zao na pro­blem kr­va­vih di­ja­ma­na­ta. Pre­ma tom iz­ve­šta­ju, Reks Mi­ning ni­ka­da ni­je bi­la glav­ni igrač u po­slu sa di­ja­man­ti­ma.
Mi­ler je, ta­ko­đe, uče­stvo­vao u snab­di­je­va­nju oruž­jem u Si­je­ra Le­o­neu. On je 1998. go­di­ne pro­da­vao mo­to­re, dje­lo­ve i mu­ni­ci­ju za je­di­ni bor­be­ni he­li­kop­ter u ze­mlji, ko­ji je vla­da ko­ri­sti­la za bor­be pro­tiv Uje­di­nje­nog re­vo­lu­ci­o­nar­nog fron­ta (RUF), po­bu­nje­nič­ke voj­ske u Si­je­ra Le­o­neu, to­kom ra­ta od 1991. do 2002. go­di­ne. U član­ku „Va­šing­ton po­sta”, ob­ja­vlje­nom 1999. go­di­ne, na­vo­di se da je re­kao da po­slo­vi sa oruž­jem ni­su bi­li po­ve­za­ni sa dje­lo­va­njem Reks Mi­nin­ga.
Dru­ga nje­go­va kom­pa­ni­ja iz Si­je­ra Le­o­nea Amylam pro­da­la je ki­ne­sko oruž­je vri­jed­no pet mi­li­o­na do­la­ra pa­ra­voj­nim po­li­cij­skim struk­tu­ra­ma – Di­vi­zi­ji za ope­ra­ci­o­ne uslu­ge. Taj do­go­vor je iza­zvao za­bri­nu­tost zbog pi­ta­nja da li će oruž­je bi­ti ko­ri­šće­no ka­ko bi se osi­gu­ra­la iz­bor­na po­bje­da pred­sjed­ni­ka Er­ne­sta Ba­i­ja Ko­ro­me, kao i kri­ti­ke UN, iako ni­je bio ne­le­ga­lan.
Amylam je, ta­ko­đe, do­spio pred sud u Ju­žnoj Afri­ci u ve­zi sa pro­da­jom oruž­ja na­vod­no lo­šeg kva­li­te­ta. Me­đu­tim, pi­še BIRN, ši­ro­ko je ras­pro­stra­nje­no vje­ro­va­nje da je po­sao sa oruž­jem bio po­ve­zan sa kon­ce­si­ja­ma u po­lji­ma di­ja­ma­na­ta Zi­mi i Ton­go. Mi­ler je, ta­ko­đe, po­znat i kao po­kro­vi­telj fla­man­ske knji­žev­ne na­gra­de Di­ja­mant­ski me­tak za naj­bo­lji kri­mi-ro­man na ho­land­skom je­zi­ku.
Nje­go­va pri­ča bi, ci­je­ni BIRN, la­ko mo­gla da po­sta­ne za­plet jed­ne od mno­gih uz­bu­dlji­vih knji­ga či­ju je pro­mo­ci­ju po­mo­gao to­kom pro­te­kle de­ce­ni­je. Me­đu­tim, ko­nač­ni obrt u ovoj pri­či iz stvar­nog ži­vo­ta još ni­je na­pi­san.
PRI­RE­DIO: M.Ve­šo­vić


Do­la­zio u Pod­go­ri­cu kao pred­stav­nik ATL-a

Di­rek­tor MDI Zo­ran Da­mja­no­vić pr­vo­bit­no je BIRN-u po­tvr­dio da je Mi­ler po­sje­tio kan­ce­la­ri­je MDI u Pod­go­ri­ci kao pred­stav­nik ATL-a, ali je ka­sni­je iz­ja­vio da je Mi­ler bio pri­su­tan kao „pri­ja­telj kom­pa­ni­je iz Tel Avi­va”.
Srp­ski su­vla­snik u kom­pa­ni­ji MDI, CPR Im­peks, ta­ko­đe je, po pi­sa­nju BIRN-a, pod is­tra­gom. Ova be­o­grad­ska fir­ma za tr­go­vi­nu oruž­jem, osno­va­na 2005. go­di­ne, iz­vo­zi­la je oruž­je na sva tr­ži­šta u svi­je­tu. Vla­snik i di­rek­tor CPR Im­peks, 35-go­di­šnji Pe­tar Cr­no­go­rac, sin je biv­šeg di­rek­to­ra mar­ke­tin­ga u Za­sta­va oruž­ju, dr­žav­noj fir­mi ko­ja pro­iz­vo­di ju­go­slo­ven­sku ver­zi­ju pu­ške AK-47. 
Srp­ska po­li­ci­ja uhap­si­la je Cr­no­gor­ca u ju­lu 2014. go­di­ne zbog na­vod­ne zlo­u­po­tre­be ovla­šće­nja u pri­vre­di u ve­zi sa ni­zom ten­de­ra u voj­sci u pe­ri­o­du od 2011. do 2013. go­di­ne. Po­li­ci­ja je sum­nja­la da je do­bi­jao po­vjer­lji­ve in­for­ma­ci­je o ten­de­ri­ma za ku­po­vi­nu vi­ška voj­ne opre­me. Cr­no­go­rac je, na­vo­di BIRN, pu­šten iz pri­tvo­ra, a slu­čaj je i da­lje u fa­zi is­tra­ge.
– Op­tu­žbe pro­tiv me­ne su be­smi­sle­ne, što su sve­do­ci ja­sno i do­ka­za­li – re­kao je Cr­no­go­rac. 


Olak­šan pri­stup voj­nim skla­di­šti­ma

Vi­so­ko po­zi­ci­o­ni­ran iz­vor u MDI re­kao je za BIRN da je cr­no­gor­ska fir­ma „ma­li igrač u ATL-ovom ogrom­nom bi­zni­su u glo­bal­noj tr­go­vi­ni oruž­jem”.
– MDI i CPR su ko­ri­sni, jer i da­lje ima­ju pri­stup ogrom­nim vi­ško­vi­ma ju­go­slo­ven­skog oruž­ja u Bo­sni, Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji, Al­ba­ni­ji – de­se­ti­na­ma hi­lja­da to­na mu­ni­ci­je i oruž­ja ko­ji bi mo­gli bi­ti pro­da­ti u ze­mlja­ma tre­ćeg svi­je­ta – re­kao je on.
MDI je i ra­ni­je iza­zi­vao kon­tro­ver­ze zbog na­vod­ne po­ve­za­no­sti sa zo­na­ma u su­ko­bu.
Do­ku­men­ti ko­je je 2010. go­di­ne ob­ja­vi­la bel­gij­ska ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja In­ter­na­ci­o­nal­ni ser­vis za in­for­ma­ci­je o mi­ru ot­kri­va­ju de­ta­lje o kon­tro­verz­nom uvo­zu oruž­ja iz Zim­bab­vea u Cr­nu Go­ru, dok su me­di­ji u Cr­noj Go­ri 2012. go­di­ne pi­sa­li da je MDI vje­ro­vat­no ugo­vo­rio te sum­nji­ve po­slo­ve, ka­ko bi iz­vo­zio oruž­je u Si­ri­ju i Li­bi­ju. Kom­pa­ni­ja je ener­gič­no od­ba­ci­la sve op­tu­žbe, na­vo­de­ći da su do­ku­men­ti fal­si­fi­ko­va­ni. BIRN tvr­di da su­ko­bi ko­ji su iz­bi­li ši­rom Bli­skog is­to­ka, uklju­ču­ju­ći Li­bi­ju, Je­men, Si­ri­ju i Irak, zna­če pro­cvat za tr­gov­ce oruž­jem, na­ro­či­to one na Bal­ka­nu i u Is­toč­noj Evro­pi.


Ve­za sa Lu­kom Bar po­seb­no va­žna

BIRN-ovi iz­vo­ri u MDI ka­žu da je pro­da­ja ove fir­me omo­gu­ći­la da se no­vim za­in­ter­so­va­nim kup­ci­ma otva­re i za­li­he voj­ne opre­me iz ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je.
MDI je i do sa­da imao ključ­nu ulo­gu u in­du­stri­ji oruž­ja na Bal­ka­nu, na­ro­či­to od ka­ko se odvo­jio od Ju­go­im­por­ta SDPR, i to za­hva­lju­ju­ći bli­skim ve­za­ma sa po­li­tič­kim vr­hom u Cr­noj Go­ri i zbog di­rekt­ne ve­ze sa Lu­kom Bar. Upr­kos us­pje­si­ma, cr­no­gor­ska vla­da ovoj fir­mi sma­nji­va­la je bu­džet, dok se MDI tru­dio da za­dr­ži svo­je struč­nja­ke.
Upo­znat sa te­ško­ća­ma, pre­mi­jer Cr­ne Go­re Mi­lo Đu­ka­no­vić pri­stao je da fir­ma iza­đe na tr­ži­šte i pri­va­ti­zu­je se.
BIRN na­vo­di da se di­rek­tor MDI Zo­ran Da­mja­no­vić po­ve­zao sa du­go­go­di­šnjim po­slov­ni part­ne­rom, CPR Im­pek­som, ko­ji je u po­sao uklju­čio i izra­el­ski ATL ka­ko bi is­pu­nio uslov iz ten­de­ra da će se fir­ma pro­da­ti kup­cu ko­ji je imao pri­hod od naj­ma­nje pet mi­li­o­na eura u 2013. go­di­ni. Taj kon­zor­ci­jum je na kra­ju bio je­di­ni za­in­te­re­so­van ku­pac, ko­ji je po­nu­dio 680.000 eura uz oba­ve­zu da in­ve­sti­ra do­dat­nih 400.000 eura.


Ra­bin Heht tra­žio da Al­fan­da­ri po­mog­ne Mi­le­ru

BIRN na­vo­di da je pred­sjed­nik cr­no­gor­ske Je­vrej­ske za­jed­ni­ce ne­ho­ti­mi­ce uvu­čen u ne­vje­ro­vat­nu pri­ču ko­ja sto­ji iza pro­da­je MDI i nje­ne po­ve­za­no­sti sa Ser­žom Mi­le­rom. Pred­sjen­dik za­jed­ni­ce Ja­ša Al­fan­da­ri je 4. mar­ta pri­su­stvo­vao pot­pi­si­va­nju ugo­vo­ra o pro­da­ji, na­kon što je izra­el­ska am­ba­sa­da od­bi­la da po­ša­lje pred­stav­ni­ka na ce­re­mo­ni­ju ko­jom je obe­le­že­no ula­ga­nje ATL Atlan­tik teh­no­lo­dži iz Tel Avi­va u Cr­noj Go­ri.
– Pi­tao sam za­što ja tre­ba da pri­su­stvu­jem i oni (MDI) su mi re­kli da je iz­ra­le­ska kom­pa­ni­ja in­si­sti­ra­la – re­kao je pred­sjed­nik ma­le je­vrej­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri, ko­ja bro­ji oko 100 čla­no­va.
Taj do­ga­đaj je pro­šao bez in­ci­de­na­ta i Al­fan­da­ri je tek dvi­je ne­de­lje ka­sni­je sa­znao da je Mi­ler, ko­ga ni­ka­da ra­ni­je ni­je sreo, uhap­šen sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti po­sli­je ce­re­mo­ni­je. Vi­jest je sa­znao iz pi­sma glav­nog ra­bi­na u izra­el­skom gra­du Eilat Jo­ze­fa Heh­ta, ko­ji je od nje­ga tra­žio da po­mog­ne Mi­le­ru da pro­sla­vi je­vrej­ski pra­znih Pas­hu, ko­ji je po­čeo u pe­tak 3. apri­la, a za­vr­šio se 11. apri­la.


Ser­ža sa­slu­ša­li i agen­ti DEA

Mi­le­rov po­slov­ni part­ner Pe­tar Cr­no­go­rac re­kao je za BIRN da su osum­nji­če­nog Bel­gi­jan­ca, pri­je hap­še­nja u Cr­noj Go­ri, is­pi­ti­va­li ame­rič­ka Agen­ci­ja za bor­bu pro­tiv nar­ko­ti­ka (DEA) i bel­gij­ska po­li­ci­ja.
– Nje­go­vi advo­ka­ti su nam re­kli da je bel­gij­ska po­li­ci­ja sa­slu­ša­la go­spo­di­na Mi­le­ra u nje­go­voj ku­ći u Švaj­car­skoj u av­gu­stu 2012. go­di­ne ka­da je dao de­talj­ne in­for­ma­ci­je o svim nje­go­vim pro­fe­si­o­nal­nim ak­tiv­no­sti­ma – re­kao je Cr­no­go­rac.
Ka­ko sma­tra, Mi­ler je ta­ko­đe svo­jom vo­ljom oti­šao u SAD ka­ko bi ga is­pi­tao spe­ci­jal­ni agent Majkl Men­cer iz Agen­ci­je za bor­bu pro­tiv nar­ko­ti­ka.
Sud­ska do­ku­men­ta iz Bel­gi­je do ko­jih je do­šao bel­gij­ski no­vi­nar Sal­va­to­re di Ro­sa po­ka­zu­ju da je Mi­le­ro­va fir­ma Reks Mi­ning na­vod­no po­ve­za­na sa jed­nim slu­ča­jem šver­ca ve­li­ke ko­li­či­ne ko­ka­i­na. 


Cr­no­go­rac: Mi­ler pri­su­stvo­vao sa­stan­ci­ma o pro­da­ji

U in­ter­vjuu BIRN-u, Pe­tar Cr­no­go­rac je naj­pri­je po­tvr­dio da je Mi­ler „čo­vjek ko­ji sto­ji iza ATL-a”. Me­đu­tim, Cr­no­go­rac je to­kom sa­stan­ka sa BIRN-ovim no­vi­na­rom imao te­le­fon­ski po­ziv na­kon ko­ga je pro­mi­je­nio iz­ja­vu, in­si­sti­ra­ju­ći da je Mi­ler sa­mo pri­ja­telj fir­me.
– Go­spo­din Serž Mi­ler je u istom po­slu kao i mi, on ima va­žan bi­znis i ve­o­ma je uti­ca­jan. ATL Atlan­ti­kom u pot­pu­no­sti upra­vlja go­spo­din Ag­mon Ša­ked, ko­ji je uče­stvo­vao u pre­go­vo­ri­ma o ku­po­vi­ni MDI, i ko­ji je na kra­ju za­jed­no sa mnom i ku­pio ovu kom­pa­ni­ju – ob­ja­snio je Cr­no­go­rac.
Me­đu­tim, vi­so­ko po­zi­ci­o­ni­ra­ni iz­vor u MDI, ko­ji je že­lio da osta­ne ano­ni­man, re­kao je za BIRN da je Mi­ler to­kom tri po­sje­te MDI pro­šle go­di­ne pred­sta­vljen kao šef ATL-a.
Cr­no­go­rac, me­đu­tim, ni­je že­lio da ka­že ko­ju je kom­pa­ni­ju Mi­ler pred­sta­vljao na ovim sa­stan­ci­ma i od­ba­cio na­vo­de da je Mi­ler pred­sta­vljen kao „šef”.
– Ka­ko bi­lo ko mo­že da zna o če­mu smo raz­go­va­ra­li. U kan­ce­la­ri­ji je bi­lo sa­mo nas tro­je – Mi­ler, di­rek­tor MDI Zo­ran Da­mja­no­vić i ja. Ni­ko dru­gi ne zna o če­mu smo pri­ča­li – po­ru­čio je Cr­no­go­rac.


Teh­no­re­mont pod is­tra­gom

Ka­ko je is­ta­kao BIRN, ob­ja­vlje­na do­ku­men­ta do ko­jih su do­šle UN po­ka­zu­ju li­stu mu­ni­ci­je, ra­ket­nih ba­ca­ča i pro­jek­ti­la za mi­no­ba­ca­če, ko­je je Teh­no­re­mont, vla­sni­štvo Pe­tra Cr­no­gor­ca, i MDI na­vod­no tre­ba­lo da iz­ve­zu Ka­le­du Še­ri­fu, ko­ji se pred­sta­vljao kao zva­nič­nik li­bij­skog mi­ni­star­stva od­bra­ne.  Vje­ru­je se da je po­me­nu­ti Še­rif ustva­ri Ka­lid Al Ša­rif, biv­ši za­mje­nik mi­ni­stra od­bra­ne, ko­ji je pri­je dvi­je go­di­ne po­sje­tio Sr­bi­ju, a ko­ji tre­nut­no ima bli­ske ve­ze sa isla­mi­stič­kim bor­ci­ma.
Ša­rif je biv­ši pri­pad­nik li­bij­ske Isla­mi­stič­ke bor­be­ne gru­pe, nje­ga je u pro­šlo­sti hap­si­la CIA, a pre­ma UN, „ima ja­sne ve­ze sa ope­ra­ci­jom `Fajr`”, ko­ja je ta­ko­đe po­zna­ta i kao Isla­mi­stič­ka zo­ra Li­bi­je, a ko­ja je tre­nut­no us­po­sta­vi­la pa­ra­lel­nu vlast u Tri­po­li­ju.
Šef Pa­ne­la eks­pe­ra­ta Si­mon Di­lo­vej za­tra­žio je od Sr­bi­je da do kra­ja mje­se­ca do­sta­vi ko­pi­je ugo­vo­ra, uko­li­ko po­sto­je, ka­ko bi za­klju­či­li da li je em­bar­go na iz­voz Li­bi­ji pre­kr­šen. U Cr­noj Go­ri je, pre­ma na­vo­di­ma dr­žav­nih tu­ži­la­ca, ta­ko­đe otvo­re­na is­tra­ga o ovim na­vo­di­ma.


Is­pi­ta­ti po­slo­ve kri­jum­ča­ra

Tr­gov­ci oruž­jem re­kli su za BIRN da su fir­me sa Za­pa­da od­u­sta­le od snab­di­je­va­nja ruč­nim na­o­ru­ža­njem ak­te­ra su­ko­ba na Bli­skom is­to­ku, pre­pu­stiv­ši fir­ma­ma sa Bal­ka­na i biv­ših dr­ža­va So­vjet­skog sa­ve­za da odr­ža­va­ju li­ni­je snab­di­je­va­nja.
Opo­zi­ci­o­ni po­sla­nik u cr­no­gor­skom par­la­men­tu Ve­li­zar Ka­lu­đe­ro­vić za­tra­žio je da par­la­men­tar­ni od­bor za bez­bjed­nost i od­bra­nu, či­ji je on član, is­tra­ži na­la­ze BIRN-a.
– Pi­ta­nje šver­ca oruž­ja iz Cr­ne Go­re mo­ra bi­ti te­melj­no is­tra­že­no, jer je po­sled­nja afe­ra sa­mo jed­na od mno­gih u pro­te­klih de­set go­di­na. Vri­je­me je da se od­ba­ce ili po­tvr­de sum­nje o ne­le­gal­nom dje­lo­va­nju – re­kao je on.